Kreiranje odličnog CV-ja zahteva nešto vremena i truda, ali uvidećete da se trud isplatio kada vam taj CV pomogne da dobijete posao iz snova. Ipak, mnogi se prilikom traženja posla muče kada se suoče sa tim zadatkom, posebno kada je u pitanju odlučivanje o tome koju količinu informacija treba uključiti u njega.
Konačnog odgovora nema i ne postoje čvrsta i laka pravila, ali evo nekoliko smernica koje treba pratiti kada odlučujete o tome da li treba u CV-ju da navedete sve svoje ranije poslove.
Navedite relevantne informacije za svaki posao
Čak i ako ne kreirate potpuno novi dokument za svaki posao za koji konkurišete, trebalo bi da prilagodite svoj CV za svaku konkretnu poziciju. To znači da ako imate višegodišnje iskustvo na poslovima koji nisu sa njom povezani, možda ćete želeti da se fokusirate samo na one koji su relevantni.
U tom slučaju možete takva radna mesta u potpunosti izostaviti iz CV-ja ili ih navesti u posebnom odeljku, pod naslovom „Ostala profesionalna iskustva“. Tako poslodavac može lako da stekne uvid u vaše celokupno iskustvo bez zaglavljivanja u nebitnim informacijama.
- Fokusirajte se na pozitivne aspekte.
- Pokažite putanju svog napretka.
- Razmotrite alternativne formate CV-ja.
- Nemojte lagati ili ulepšavati činjenice.
- Nemojte navoditi irelevantne poslove, posebno ako je vaš CV dugačak.
S druge strane, ako ste nedavno diplomirali ili nemate mnogo profesionalnog iskustva, bolje je da navedete svako iskustvo. Ovo se odnosi na svaki posao koji ste radili tokom srednje škole ili fakulteta, stažiranje, volonterski rad, pa čak i letnje poslove. To ne moraju biti poslovi sa punim radnim vremenom, jer je svako iskustvo bolje od toga da ne posedujete nikakvo iskustvo.
Vaš CV treba da bude jasan i koncizan. Uključite samo relevantne informacije za svako radno mesto pa vaš CV nikada neće biti predugačak.
Ne osećajte obavezu da navedete kratkoročne poslove
Ako se vaše poslednje radno iskustvo nije završilo onako kako ste se nadali, definitivno ne morate da ga navedete u CV-ju, posebno ako ste u toj kompaniji proveli samo nekoliko meseci. U suprotnom, malo je verovatno da će bilo koje odeljenje za ljudske resurse imati vremena ili resursa da se informiše o svim vašim ranijim poslovima.
Naime, većina će ići samo dotle da pozove reference koje ste naveli i eventualno odeljenje za ljudske resurse nekih od vaših bivših poslodavaca da proveri da li ste zaista radili na svim mestima koja ste naveli.
Međutim, ako osećate da možete taj put kroz karijeru da pretvorite u iskustvo učenja koje će impresionirati menadžera zaduženog za zapošljavanje – slobodno! Razumevanje toga ko ste, šta vam odgovara, kao i priznavanje grešaka i onoga što ste naučili iz njih čini vas boljim zaposlenim.
Ograničite se na poslednjih 10 do 15 godina
Ako vaša karijera traje već više od jedne decenije, obično je dobra ideja da ograničite stavke koje navodite u CV-ju na poslednjih 10 do 15 godina radnog iskustva. Naravno, ovo pravilo ne važi nužno u slučajevima kada potpuno menjate oblast poslovanja i u tom slučaju dajte prednost najrelevantnijem, a ne najskorijem iskustvu. Pored toga, mnogi sektori se brzo menjaju, što znači da verovatno nema razloga da navedete programerski posao koji ste radili pre 20 godina.
U mnogim od naših primera CV-ja navedena su dva radna mesta u istoriji zaposlenja.
Hronološki format CV-ja
Hronološki format je najčešći format CV-ja, ali postoje mnoge zablude o njemu. Proverite da li je to najbolji izbor za vas, kako da ga formatirate, koje informacije da uključite i kako da organizujete svaki odeljak.
Neki poslodavci mogu očekivati detaljnu listu svakog posla u poslednjih pet ili 10 godina. U ovom slučaju, neophodno je da navedete apsolutno sve, jer biste u postupku provere mogli biti diskvalifikovani.
Ako pokušavate da pređete na drugačije radno mesto, poželjan je obrnuto hronološki redosled, ali postoje slučajevi u kojima bi bilo dobro da grupišete svoje prethodno iskustvo na osnovu relevantnosti za posao koji ciljate, a drugi deo CV-ja ostavite za drugo radno iskustvo ako je potrebno.
Da li treba da navedem poslove sa kojih sam otpušten?
Ovo je pitanje na koje ne postoji samo jedan odgovor. Ako se posle kratkog vremena ispostavilo da taj posao nije za vas ili ste imali verbalni sukob sa nadređenim, nema potrebe da ga uključite u svoj CV. Ovo je naročito tačno ako ovo iskustvo nije relevantno za posao za koji se sada prijavljujete.
Odgovor: Ako se slučajno prijavljujete za neki posao koji zahteva bezbednosnu proveru, svi vaši poslovi će se pojaviti u postupku te provere.
Ako ste otpušteni sa posla na kojem ste dugo radili, obavezno ga navedite u svom CV-ju. Ne treba da napišete da ste dobili otkaz. Ipak, možete da očekujete da će vas na razgovoru za posao potencijalni poslodavac pitati zbog čega ste napustili taj posao. Postoji nekoliko dobrih odgovora na ovo pitanje.
Pre svega, izbegavajte laži. Ukoliko kažete da ste napustili kompaniju jer ste tražili nove prilike, možete da se nađete u neprijatnoj situaciji jer vaš bivši poslodavac može da otkrije prilikom provere referenci da ste bili otpušteni.
Naš savet je da uvek budete iskreni, ali da ne ulazite u detalje. Vaša objašnjenja treba da budu sažeta. Takođe, uzdržite se od preteranog izliva emocija. U nastavku su dati primeri odgovora koje biste mogli da date ukoliko se nađete u ovoj situaciji.
„Dobio sam otkaz. Prihvatio sam posao koji je zahtevao napredne veštine projektovanja koje u tom trenutku nisam posedovao. Mislio sam da ću brzo savladati sve što je potrebno, ali sam potcenio koliko toga treba da naučim. Poslodavac je doneo pravu odluku, a ja sam sa olakšanjem nastavio svoju geodetsku karijeru.“
„Da, otpušten sam. Obim posla je bio veliki i nisam na vreme to prijavio nadređenom, što je dovelo do grešaka izazvanih velikom količinom posla. To me naučilo da ranije obavestim menadžere kada primetim da je obim posla veliki za mene i proverim da li sam dobro razumeo koji su prioriteti projekta kako bih mogao da pružim svoj maksimum.“
Zapamtite, ukoliko ste otpušteni na prethodnom poslu ne znači da na novom poslu nećete biti vredan radnik. Veliki broj uspešnih i poznatih ljudi dobio je otkaz. Opra Vinfri je otpuštena jer su smatrali da nije prikladna za TV dnevnik, a Stiv Džobs je dobio otkaz u kompaniji Apple zbog neslaganja sa generalnim direktorom.
Prikažite se na najbolji način bez pribegavanja lažima
Nema potrebe da navedete sve svoje bivše poslodavce, posebno ako ste napustili kompaniju u kojoj ste radili u manje idealnim uslovima. Ipak, to vam ne daje za pravo da slažete svog novog poslodavca. Zapravo, ako slažete u svom CV-ju i poslodavac to otkrije, to je validan razlog da vas odmah otpusti, čak i ako već godinama radite na određenoj poziciji. Veliki broj poslodavaca može da zahteva od vas da potpišete dokument u kojem izjavljujete da je sve što ste naveli u svom CV-ju i tokom intervjua istinito, što znači da se iskrenost uvek isplati.
Ne ostavljajte velike praznine u CV-ju
Ne ostavljajte velike praznine u CV-ju. U suštini, od vas zavisi koliko informacija ćete uključiti u svoj CV. Idealno rešenje je da CV bude što kraći, a da pritom ne izostavite ništa bitno, što može biti veoma izazovno. Cilj je da vaš CV sadrži jednu stranicu.
To nije teško ako nemate mnogo iskustva. Ipak, mnogi kandidati imaju CV na dve stranice. Preporučuje se da ne prelazite dužinu od dve stranice kako biste zadržali pažnju poslodavca na najvažnijim informacijama.
Fokusirajte se na sažetost i relevantnost. To može značajno poboljšati šanse da vaš CV bude pažljivo pregledan.
Prilikom kreiranja onlajn prijava za posao, nemojte zaboraviti da sistemi za automatsko praćenje kandidata često zahtevaju tačne datume svakog radnog iskustva. Ovo može učiniti praznine u CV-ju mnogo očiglednijim. U takvoj situaciji, neophodno je da u propratnom pismu ili tokom intervjua objasnite kako su te praznine nastale.
Na ovaj način, možete da izbegnete negativne pretpostavke regrutera i dokažete da ste odgovorni i transparentni. Iako nemate neprekinuto iskustvo, jasno objašnjenje može da neutrališe negativne utiske koje praznine mogu izazvati.
Pri sastavljanju svog CV-ja, usmerite se na najrelevantnije informacije i detaljno ih prikažite, dok manje važne informacije možete da izostavite. Najvažnije je da ne ostavljate prevelike praznine u CV-ju, jer one mogu probuditi sumnju kod regrutera.
Ako imate duže periode nezaposlenosti, budite spremni da objasnite te periode tokom intervjua. Poslodavci obično ne gledaju blagonaklono na duže periode bez posla, osim ako nemate dobar razlog. Stoga, iako uključivanje manje relevantnih ili kratkoročnih poslova nije idealno, može vam pomoći da ne deluje da ste dugo bili nezaposleni.
Takođe, važno je da se informacije prikazane u profilu na poslovnoj mreži LinkedIn podudaraju sa informacijama u vašem CV-ju. Regruteri će verovatno pretraživati vaš profil, a neslaganja između CV-ja i LinkedIn profila mogu negativno uticati na vaše šanse za dobijanje posla.
Prilikom traženja posla, razmislite o utisku koji želite da ostavite svojim CV-jem. Podudaranje svih informacija i doslednost između vašeg CV-ja i onlajn profila mogu vam pomoći da ostavite pozitivan utisak na poslodavce i značajno povećaju vaše šanse da uspešno pronađete posao.
